Život ne mazi mnoge, ne ide nikuda baš.

Idu godine, a ti stojiš tako i čekaš nešto.

I kada dođu bolji dani nikada nemaš mirnu luku.

Svako svoj put bira, onako kako misli, da li je baš taj put pravi to je večna misterija.

I zašto uvek loši ljudi dobro prođu,  

to su pitanja na koje samo loš ima odgovor. 

Ovaj svet nije za dobrotu.

Želeti dobro danas se ne prašta.

Rodiš se kao svako dete, razdragano, srećno.

Dete jedino zna šta je sreća, a onda mrzi što je dete.

Neznajući da jednog dana kada ne bude to, samo će mu to nedostajati.

Skakutanje sa drugarima, prljanje u pesku.

Bežanje i škole i uživanje uz kafu.

Ne razmišljajući šta će biti sutra.

Onda prođe to detinjstvo,

prođu  tinejdžerski dani.

Prve simpatije i prve ljubavi.

Bila sa blistavom karijerom, a onda si na potpunoj nuli

Tu si gde si, nazad ne možeš, a napred nema,

Guraš dalje, to je život, život ne pita šta košta

Ipak život je takav da se vodiš kao Fenix iz pepela, fenix moj i dalje gori

Još uvek se dižem iz pepela dok jednom potpuno ne izgorim.