Kako smo odrasli uz Minju Subotu, uz Mandu i dečje pesmice. To buduće generacije, neki novi klinci i klinceze neće znati.

Obeležio nam je detinjstvo raznim pesmama.

Takođe njegova emisija "Muzički tobogan" emitovala se 18 godina. Ulepšavao je svaku sledeću emisiju svojom intrepretacijom, gostovali su čuveni pevači, glumci, najpoznatiji kompozitori i školska deca sa prostora cele bivše Jugoslavije.

Minja Subota, iako je imao brojno raznoliko interesovanjie i aktivnost u kulturi, na televiziji i filmu, ipak je ostao upamćen kao čovek koji je stvarao muziku za decu, muzika sa kojom su deca uživala i edikuvala obrazovanje od malih nogu.

„Deca su ukras sveta"

Prva pesma početkom sedamdesetih počeo je da radi na albumu pesme za decu u Redakciji za decu Radio televizije Beograd.

Subota je komponovao muziku i izvodio numere nastale na osnovu pesama Ljubivoja Ršumovića, Momčila Tešića, Dobrice Erića, Miroslava Mike Antića, Dragana Lukića i drugih autora literature namenjene deci.

Generacije i generacije dece odrasle su uz Telefonijadu, shvatili da su deca ukras sveta" i šta se dogodi kada se razboli lisica i šta je potrebno da ozdravi, a milioni dece su, makar kroz maštu pesme, otišli su„Afriku da sade papriku". I voleli pesmu "Proleće", jer sunce tada 

lepo greje, naučili smo kako da ne budemo lenji i nekulturni u pesmi "Vuče, vuče bubo lenja".

U saradnji sa Ljubivojem Ršumovićem, stvorio je ciklus pesama Još nam samo ale fale, kao i album Minja i Ršum.

Bio je osnivač festivala Beogradsko proleće i Pesme leta, kao i dugogodišnji autor i voditelj televizijskih emisija od kojih su najpoznatije Muzički tobogan, Od glave do pete, Igre bez granica, Nedeljno popodne i Željoteka.

Autor je knjiga Muzičke priče iz naše bolje prošlosti

Uručene su mu brojne nagrade poput Karađorđeve zvezde (2021), Nagrade za životno delo Mali princ, godišnje nagrade Televizije Novi Sad (1989), Nagrade za životno delo časopisa Vitez (2007), zahvalnice UNICEF-a za izuzetan doprinos u korist dece sveta (1988), titule počasnog građanina Kruševca (1998), zlatne značke koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (1988)

Od 1980. do 1998. godine Subota je uređivao i vodio televizijsku emisiju „Muzički tobogan" na Televiziji Novi Sad u kojoj su se učenici osnovnih škola nadmetali u pevanju, sviranju, crtanju i recitovanju.

Minja Subota je ovaj televizijski format zamislio kao „njihov svet muzike, igre i poezije kroz koji bi se zabavljali i proverili svoje muzičko znanje i mnogo toga kroz zabavu naučili", napisao je vlastitom sajtu.

Učenici osnovnih škola su pevali i svirali pesme koje su, pored Subote, pisali i komponovali Arsen Dedić, Jovan Adamov, Đorđe Balašević, Kornelije Kovač, Zafir Hadžimanov, Zdenko Runjić i drugi poznati jugoslovenski umetnici.

Šansonijer, zaljubljenik u džez i rođeni zabavljač

Muzičku karijeru započeo je 1961, kada je kao vokalni solista snimao za Radio Beograd.

Pesme i albume Minje Subote izdavala je i izdavačka kuća Jugoton iz Zagreba.

Iz te saradnje nastali su hitovi među kojima su najpoznatiji Stani, stani, pogledaj me malo, Devojka u puloveru i Dane, dane, gubimo dane.

Nekoliko pesama i jedna ploča Minje Subote izdato je i u Sovjetskom Savezu.

Pored muzike za decu po kojoj će ostati prepoznatljiv od početka osamdesetih godina, Subota je komponovao i izvodio šansone i džez numere sa primesama rokenrola.

Neke od njegovih najpopularnijih pesama u Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu bile su Budi dobar prema njoj, Devojka u puloveru, Mladi, Jesmo li ljudi ili marsovci, Stani, stani, pogledaj me malo i Homo homini.

Voditeljsku karijeru Subota je počeo na Radio televiziji Beograd 1975. godine kada sa Milovanom Ilićem Minimaksom vodi emisiju Od glave do pete.

Kasnije je vodio popularnu emisiju u okviru evrovizijskog - „Igre bez granica", koju je, kako je tvrdio, gledalo više od 200 miliona gledalaca širom Evrope.

Na taj šou je bio „najviše ponosan", a Jugoslavija je tada bila jedina socijalistička zemlja koje je učestvovala u projektu, istakao je prošle godine.

Inženjer na note

Minja Subota je paralelno pohađao osnovnu školu i nižu muzičku školu Stanković.

Subota za svoj poziv bira muziku i karijeru na televiziji čime će se baviti bezmalo 60 godina.

Kako je sam napisao u autorskom tekstu objavljenom u listu Kurir, Suboti je otac usadio ljubav prema muzici i elektrotehnici, pa je još kao student osmislio način da ih poveže - sastavljao je radio aparate i još kao student posećivao Radio Beograd.

Muzika nije bila jedina sfera umetnosti u kojoj je uživao - čuveni voditelj, zabavljač i muzičar bavio se i fotografijom.

Stekao je diplomu Famous Photographers School i Maitre de la Photographies u francuskom Šalonu, a važio je i za kolekcionara starih foto i radio aparata.

Subota se pojavljuje se i u filmu Neposlušni rediteljke Mine Đukić gde igra sebe i ima ulogu naratora.

Umetnički opus Milana Subote  izdao je i dve knjige od kojih je jedna "Muzičke priče" iz naše bolje prošlosti u kojoj opisuje odrastanje i život u Beogradu i rađanju rokenrola u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici.

"Otvarao je divan, alternativni svet za decu'"

Bio je umetnička duša, sjajan čovek, profesionalac, gospodin, pevač i kompozitor.