Operska Diva Anastasija Holc, govori nam o svojim počecima svog poziva, ljubavi prema operi, operskoj sceni i koncertnoj sceni uz publiku. Jedna draga osoba, talentovana i divna dama predstavlja nam ovu lepu umetnost. Uživajte!

Šta Vas je podstaklo da izaberete operu kao svoj poziv?

Opersku umetnost zavolela sam takoreći od "prvog slušanja" kao i klasičnu muziku. Sa sedam godina pobedila sam na  "Zlatnoj sireni" ali i gledala u istoj sezoni "Pepeljugu" sa Balestrinim kostimima na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Blještavost, scenografija, prekrasne melodije i siže su me opčinili. U tom periodu, bavila sam se klasičnim baletom i već uveliko svirala klavir.
Zanimljivo je i da su mnogi protagonisti tadašnje "Pepeljuge" kasnije bili moji partneri u drugim produkcijama  na istoj sceni Narodnog pozorišta  na kojoj sam nastupala u tri sezone kao gost solista prvog faha. 

Da li se pronalazite u nekoj Vama posebnoj ulozi, od svih operskih uloga koju ste odigrali, koja Vam je najdraža i zašto?

Da li se pronalazim 'životno' u nekoj od uloga ostaviću , sačuvati samo za sebe; za sada...
Što se tiče uloga  iz sadašnjeg repertoara koje rado pevam  to su svakako Tatjana ( P.I.Čajkovski "Evgenije Onjegin") i Mimi (Pučini "Boemi").

Da li su Vam draže operske uloge ili solistički nastupi?

Svakako operske uloge. Mada, moram priznati da su solistički koncerti veliki izazov. Različitost fahova, jezika, stilova može predstavljati problem i zahtevati izuzetnu koncentraciju.

Koliko Vam iskustvo iz privatnog života znače tokom pripreme za ulogu?

Izuzetno.Smatram da je svako iskustvo dragoceno.I ono loše i ono dobro.Nažalost, u svetu umetnosti susrela sam se sa ne tako iskrenim ljudima i uvidela možda najružnije  osobine čoveka. Ako se uopšte može reći za nekoga da poseduje 'ljudskost' , a da drugome , bezrazložno čini zlo.Ipak smo inteligentna, osećajna bića.Ili se to pretpostavlja...
Ne činim zlo, ne gledam 'tudja posla' i samim tim 'čvrsto stojim na tlu' ,ma kakve okolnosti bile.

Koliko sugrađani posećuju Vaše nastupe i kako Vi gledate na to?

U vreme pandemije koncerti kao i umetničke manifestacije pretrpeli  su odredjena ograničenja; što programska, što numerička. Broj publike je ograničen ali i dužina trajanja , vreme početka dogadjaja.
Uvek se obradujem kada u publici ugledam meni draga lica ali i kolege i iskusne muzičke kritičare.Nemam problema sa kritikom, ukoliko dolazi od iskrenih ali i kompetentnih ljudi, renomiranih ljudi.

Da li se koncerti u uslovima pandemije održavaju?

Sve zavisi od države do države , trenutne epidemiološke situacije. 

Kakva je posećenost koncerata u uslovima pandemije? 

Posećenost je znatno manja ali se moramo poneti profesionalno, u svakom trenutku.
Nije bitan broj posetilaca već konačni utisak, energija , lični ali i osećaj publike tokom i nakon nastupa.

Da li priželjkujute neku ulogu?

Naravno. U budućnosti bih volela pre svega da otpevam uloge koje imam spremne na repertoaru ali usled situacije sa "Covid-19" nisam imala mogućnosti da ih otpevam poput: Amelije iz Verdijevog "Bala pod maskama", Leonore iz "Trubadura" ali i Pučinijeve Toske koju sam pevala samo koncertno.
Tu su i uloge kojim bih se rado "vratila" kao što je Violeta iz opere "Travijata" Djuzepea Verdija .

Šta ćete pamtiti lepo u ovoj odlazećoj godini?

U ovoj godini pamtiću isključivo lepe trenutke sa svojim najbližima, kćerkom Larom ali i divne nastupe ne samo u našoj zemlji već i u regionu i inostranstvu. Koncert sa  ansamblom "Stanislav Binički" povodom obeležavanja 10 godina  umetničke karijere ću pamtiti sa posebnim akcentom ali i dolazeći koncert u okviru Evroazijskog medjunarodnog festivala kulture sa Beloruskom filharmonijom u Minsku jer mi je neopisivo nedostajala saradnja i sa pomenutom filharmonijom i sa Evroazijskim orkestrom čija sam solistkinja.

Vaš životni moto je?

Kroz trnje do zvezda !