Heroina i dama srpske muzičke i opšte kulture, divan čovek, predivna Profesorka žena koja je bila bez mane koji su voleli saradnici, studenti i koja je ostavila neizbrisiv trag kroz umetnost i svoja umetnička dela, živeće kroz njih uvek.
Žena koja je bila uzor i podrška, davala i prenosila svoje znanje, ali i velika podrška u svemu je bila.
Ako bi se reklo neki ljudi su retki kao dragulj, e pa to je važilo za ovu predivnu osubu.
Nećemo je nikada zaboraviti.
Dr Branka Radović, rođena je na Cetinju Crna Gora 1949 godine, 2.12.2023 izgubili smo velikog umetnika, divnu osobu muzičke kulture. Diplomirala je najpre na odseku za jugoslovensku i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu 1973., a zatim i odsek muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti 1974. u Beogradu. Magistarski rad odbranila je na katedri za srpsku istoriju muzike 1988. a doktorat na katedri za srpsku književnost Filološkog fakulteta 1999. (tema Njegoš i muzika).
Dugogodišnju pedagošku delatnost obavljala je u muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, a od 1995. do 1999. bila i direktor škole.
Radila je na fakultetima muzike u Cetinju i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu kao profesor istorije muzike i muzičkih oblika.
Od 2003. godine je profesor istorije muzike FILUM-a u Kragujevcu, a od 2010. godine i redovni profesor na istom fakultetu. Dekan ove visokoškolske ustanove bila je od 2004-2006.
Od 2010. godine nalazi se na čelu Opere i teatra Madlenianum u Zemunu.
Usavršavala se iz oblasti muzikologije u Francuskoj (Nica, Pariz) iz oblasti opere u Nemačkoj (Hamburg) i Italiji (Rim).
Kritičarsku delatnost započela je veoma rano na Trećem programu Radio Beograda, a potom ,u dnevnim listovima „Borba“ i „Politika“. Više od dvadeset godina je muzički kritičar „Politike“, posebno posvećena oblasti opere. Ima nekoliko hiljada objavljenih kritičkih napisa.
Bila je deset godina glavni i odgovorni urednik časopisa „Pro musica“ (1989-1999), saradnik brojnih drugih muzičkih časopisa, član redakcija („Muzički talas“) pisac tekstova i naučnih radova koje je izlagala u zemlji i u inostranstvu.
Prva knjiga koju je napisala je „Mala istorija muzike“ (Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, 1992) sledi „Gorski vijenac i druga muzičko- scenska dela Nikole Hercigonje“(Udruženje kompozitora Crne Gore, Beograd,2000) „Otmenost posrtanja“,Hristićeva opera „Suton“(SNP Novi Sad, 2000) „Njegoš i muzika“( Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2001.) „Summa Xeniana“, monografija o kompozitorki Kseniji Zečević (Belef centar 2007), „Kroz ozvučenu likovnost“, monografija pijaniste Tomislava Stanića, (Radionica duše, 2010) „Partitura“, zajedno sa Slobodanom Lazarevićem i Aleksandrom Đurićem, studija o muzičkim romanima Hermana Hesea (Zepter book, 2010).
U naučnom i muzikološkom radu bavi se temama iz domaće opere (Stevan Hristić, Petar Konjović, Stanojlo Rajičić, Nikola Hercigonja, Rudolf Bruči, Ivan Jevtić) i strane opere (Verdi, Vagner, Menoti, Britn, Prokofjev, Šostakovič) srpskim autorima (Stevan Mokranjac, Miloje Milojević, Vasilije Mokranjac, Predrag Milošević, Dejan Despić, Milan Mihajlović) crnogorskim autorima (Ilija Lakešić, Borislav Tamindžić, Žarko Mirković) posebno interdisciplinarnim relacijama među umetnostima, odnosima književnosti i muzike (mit i mitsko, Njegoš, Andrić i dr.)
Aktivna je u mnogim žirijima i audicionim komisijama u zemlji i inostranstvu, a od 2007. je selektor festivala „Mokranjčevi dani“ u Negotinu.
Komentari (0)