Noćas sam čula ptičicu svoju, al usamljenu bez radosne ptičje pesme, peva na tankoj grani. 
Noćas sam osetila dugu tugu svoju, i umor od svega cekaj pevacice da se osamim. Pevala je s' vremenom ko da mi kaže ludo je vreme, osami se i slušaj mene. Da je drugo nebi verovala, ptica lastavica što u proleće peva dala mi je mir da mirne duše noćas snivam. I one su lutalice, ptice selice cvrkuću ptičju pesmu, a noćas sama ona peva dok sav narod sneva, ona peva unosi mi mir, nebi li sklopila oči umorna od svih nebi li sklopila oči i otišla od problema bez rešenja ikakvih. Od boli koji mi život dao od toga se ne beži. Hej ptičice moja, večeras mi pevaš tužnu pesmu ti sama na grani a ja u pustoj tami. 
Hej ptičice moja čuvaj krila svoja, nekada sam ja bila srećna na krilima svojim razdragana bila iz srca nista nisam krila, hej pticice moja sada je tuga bez spokoja. 
Savilo se nebo crno odnelo mi sveto hej, htela sam dobro svakom, a dobila veliku nepravdu, veliku štetu. Hej ptičice moja ko tužna sam vrba pala, hvala ti na pesmi što pevaš pre zore i tvojih pticjih cuvara da izguram noć, dajes mi neku snagu noćas jer da vrištim upomoć niko čuo nebi i ne treba meni nista da bledi vazno. Hej ptičice moja ko zna sem tebe i mene šta mi duša krije. Tužni su ti cvrkuti kao moje suze što su presušile hej čuvaj me barem ti jer su me u bolu ugušile tisine, jedino mi ostalo ime. Hej ptičice moja neka tvoj cvrkut tužan nagoveštaj da za neki spokoj i tracak nade, nedaj da mi iko to ukrade. Hej ptičice moja sviji krila svoja i čuvaj me ko priču vesele tvoje pesme, same smo obe u ovoj noći i zora će doći. Posebna si posebna sama i dragocena hej ptičice moja svakog proleća si tu neka je noćas tužna pesma, al zapevaj mi solo svoju radosnu. Hej ptičice moja pevaj za obe i stoji na čvrstoj grani takvi smo ponosni i sami. Hej ptičice moja u zoru zacvrkući veselu pesmu, daj mi znak da putujuća lastavica biću i gnezdo svoje izgubljeno opet u zori sniću.